Mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje u Tehničkoj školi Zaječar

Ovaj tekst je dostupan u PDF verziji OVDE

Tehnička škola Zaječar  je uspešno obrazovala veliki broj generacija učenika za zanimanje mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje, i školske 2017/18 godine upisuje novih 30 učenika.

Ovaj obrazovni profil učenicima daje mogućnost sticanja neophodnog teorijskog znanja iz oblasti mašinstva (tehničko crtanje, mehanika, mašinski elementi, konstruisanje, robotika, hidraulika i pneumatika, termodinamika,…) a potom kroz 700 časova vežbi, odnosno neposrednog rada pomoću kompjutera sa najnovijim verzijama programskih paketa (CAD paketi: Auto CAD, Pro DESKTOP, SolidWorks (tutorijal na srpskom jeziku-SolidWorks za pocetnike), MS Office paket programa (Word, Excel, PowerPoint,…) C++…), to znanje pretvaraju u praktičan rad.

Primeri urađeni programom SolidWorks

Primeri urađeni programom SolidWorks – KLIKNI / TAPNI na sliku

Na taj način, učenici se u savremenim školskim kabinetima za ,, kompjutersku grafiku“, osposobljavaju za pisanje programa, projektovanje modela i sklopova kao i izradu gotovih proizvoda, dok u školskoj radionici i pogonima fabrika (FMT, FKZ, Gorenje, Pivara,…) u Zaječaru i okruženju, svoje znanje praktično proveravaju na konkretnim radnim zadacima.

Ovaj profil je namenjen svima koji vole razne mašine, mehanizme i uređaje, a pre svega kompjutere.
Na časovima „Modeliranja ME i K“ i „Konstruisanja“ i dr. predmeta u radu sa učenicima primenjuju se savremene aktivne metode učenja uz obaveznu primenu multimedijalnih sadržaja i raznih programa na kompjuterima, prema principu „jedan učenik jedan kompjuter“.

U toku školovanja organizuju se posete firmama, sajmovima i projektantskim biroima gde se učenici mogu bliže upoznati sa konkretnim poslovima kojima se bavi stručnjak ovog profila.
Spisak opšteobrazovnih i stručnih predmeta po razredima sa nedeljnim i godišnjim brojem časova teorije i vežbi možete pogledati na linku nastavni plan za MTzaKK.

Primeri urađeni programom SolidWorks

Primeri urađeni programom SolidWorks – KLIKNI / TAPNI na sliku

Po završenom obrazovanju, učenici će biti osposobljeni za izradu tehničke dokumentacije , modeliranje standardnih i nestandardnih mašinskih elemenata, modeliranje mašinskih sklopova i konstrukcija, generisanje tehničke dokumentacije, za dosledno korišćenje srpskih i međunarodnih standarda (SRPS, ISO i dr.) i pravilnu upotrebu stručne literature, za osećaj tačnosti, urednosti, ekonomičnosti i odgovornosti pri radu, aktivno korišćenje kompjutera prilikom izrade proračuna, aktivno korišćenje kompjutera prilikom izrade (crtanja) tehničke dokumentacije…

Kompetencije i ishodi učenja – po završetku školovanja učenik će znati i umeti:

  • primeniti osnove tehničkog crtanja i elemenata mašina pri analizi i pripremi proizvodno-tehnološkog procesa
  • crtati pomoću kompjutera
  • primeniti tehničke materijale pri analizi i pripremi proizvodno-tehnološkog procesa
  • primeniti tehničku mehaniku pri analizi i pripremi proizvodno-tehnološkog procesa
    Primenjena mehanika - KLIKNI / TAPNI na sliku

    Primenjena mehanika – KLIKNI / TAPNI na sliku

    Mehanika je svuda oko nas.
    Mehanika predstavlja osnovu za mnoge prirodne nauke. Značaj mehanike se ogleda u tome i da je to bazični predmet i u mnogim drugim školama. Osnove mehanike se izučava i na POLICIJSKOJ I NA VOJNOJ AKADEMIJI.
    Mehanika se izučava na: Mašinskom, Građevinskom,Saobraćajnom, Šumarskom, Poljoprivrednom, Rudarskom i mnogim drugim fakultetima.

  • proračunati i konstruisati elemente mašina i sklopove (vratila, ležajevi, zupčanici, zavrtnjevi, …)

  • proračunati i konstruisati jednostavne alate i uređaje
  • izvoditi mašinska merenja, ispitivati svojstva materijala i osigurati kvalitet proizvoda i tehnoloških procesa
  • projektovati tehnološke postupke i procese, izraditi tehnološku dokumentaciju
  • planirati i sprovoditi postupke održavanja
  • opisati elemente pneumatskih i hidrauličkih uređaja i sistema, izraditi jednostavne šeme i funkcionalno spojiti elemente

  • opisati i proračunati termodinamičke procese i veličine te ih primeniti na toplotne mašine i uređaje
  • primeniti osnove robotike, prepoznati i razlikovati upravljačke i regulacione procese i njihove elemente – u okviru predmeta „Automatizacija i robotika“ učenici na vežbama imaju na raspolaganju robota firme „FESTO“

  • primeniti komunikacione tehnologije i veštine, poslovno komunicirati s tržištem i upravljati ljudskim resursima

Nakon završenog školovanja, maturantima se pruža mogućnost zaposlenja u industriji mašina i alata, industriji procesne tehnike i upravljanja, automobilskoj industriji, kompjuterizovanoj mašinskoj obradi, konstrukcionim biroima, i drugim oblastima gde se koriste računarske tehnologije.

Ostali poslovi tkzv."plave kragne" - KLINI /TAPNI na sliku

Ostali poslovi tkzv.“plave kragne“ – KLINI /TAPNI na sliku

Znanja i veštine stečene u okviru obrazovanja mašinskog tehničara za kompjutersko konstruisanje omogućavaju obavljanje i nekih drugih srodnih zanimanja: automehaničar, bravar, zavarivač, operater na mnogim mašinama (CNC mašine, roboti,…) i u gotovo svim industrijama koje postoje u našem gradu.

Zbog opsežnog teorijskog i praktičnog izučavanja stručnih predmeta, kao i izučavanje matematike u dovoljnoj meri ovaj obrazovni profil pruža velike mogućnosti za nastavak školovanja na fakultetima (mašinski, elektro-tehnički, elektronski, informatički, tehnološki, građevinski…) ili na višim školama strukovnih studija, mada je moguće upisati i druge fakultete kao što su matematički, filozofski, filološki, FON ili neki drugi.

Ovaj tekst je dostupan u PDF verziji OVDE

Advertisements

Način rada i različite koncepcije pneumatskih i hidrauličkih cilindara

Osnovni, grubi, šematski prikaz konstrukcije pneumatskog cilindra prikazan je na slici 2-1.

Sl. 2-1

Glavni elementi koji se ovde mogu prepoznati su cev pneumatskog cilindra 1, prednji poklopac  2,  zadnji  poklopac  3,  klip  4,  i  klipnjača  5.  Na  ovom  šematskom  prikazu pneumatskog cilindra nije prikazan zaptivni materijal.

Rad cilindra se ostvaruje tako što se vazduh pod pritiskom dovodi na priključak 6 pa se formiranjem sile pritiska na klipu 4 pokreće klip sa klipnjačom prema prednjem poklopcu cilindra. Po postizanju krajnjeg položaja, ukidanjem dovoda vazduha na priključku 6 i dovođenjem vazduha pod pritiskom na priključak 7, klip sa klipnjačom se vraća u početni položaj. Da bi se sve ovo moglo ostvariti potrebno je i nešto zaptivnog materijala koji ne dozvoljava prestrujavanje vazduha sa jedne na drugu stranu klipa, kao i izlazak vazduha u atmosferu između klipnjače i prednjeg poklopca. Na slici 2-2 su šematski prikazane manžetne 1 na klipu.

Sl. 2-2

Kao što se vidi na slici za svaki smer kretanja klipa koristi se posebna manžetna ili usna na jednostrukoj manžetni.

Sl. 2-3

U prednjem poklopcu pneumatskog cilindra (slika 2-3) nalazi se prstenasta zaptivka 1 koja ne dozvoljava da vazduh pod pritiskom između klipnjače i prednjeg poklopca istekne u atmosferu. Ovo je vrlo često istovremeno i čistač površine klipnjače. U nekim konstrukcijama čistač se u prednji poklopac cilindra postavlja kao poseban prsten.

Na slici 2-1 se mogu uočiti kanali 8 i 10 kao i nastavci na klipu 9 i 11. Kanali su snabdeveni i prigušnim ventilom kojim se može podešavati njihov poprečni presek, a time i protok vazduha kroz njih. Svrha ovih elemenata je prigušenje brzine tj. sile kojom klip udara u prednji odnosno zadnji poklopac. Posredno, ovim elementima se podešava intenzitet inercijalnih sila koje se javljaju u krajnjim položajima klipa. Ovo funkcioniše na sledeći način. Posmatrajmo kretanje klipa prema prednjem poklopcu (radni hod). Uočićete da pred kraj ovog hoda nastavak 9 ulazi u rupu 12 istog prečnika stvarajući vazdušni jastuk koji se prazni kroz kanal 8. Podešavanjem preseka ovog kanala podešava se brzina pražnjenja vazdušnog jastuka tj. veće ili manje usporenje klipa, odnosno intenzitet inercijalne sile.

U kretanju ka zadnjem poklopcu (povratni hod) koristi se identična tehnika uz pomoć kanala 10, nastavka 11 i rupe 13.

Ova tehnika iz konstruktivnih razloga ima efekta samo kada je hod cilindra veći od 50mm. Kod malih brzina kretanja klipa ovo takođe ne daje rezultate.

Pneumatski simbol gore opisanog cilindra je:

4Ovakav cilindar naziva se cilindar dvostrukog dejstva. Cilindar kome se u radnom hodu dovodi vazduh pod pritiskom (vazduh koji se nalazi ispred klipa ističe kroz otvor na prednjem poklopcu u atmosferu), a povratni hod se ostvaruje oprugom naziva se cilindar jednosmernog dejstva. Pneumatski simbol je sledeći:

5Kao što se već iz simbola vidi, kod ovakvih cilindara ne postoji mogućnost prigušenja na kraju hoda.

Sile koje pneumatski cilindri dvostrukog dejstva ostvaruju zavise od prečnika klipa i pritiska vazduha. U radnom i povratnom hodu sile se razlikuju, jer klipnjača smanjuje površinuna koju deluje vazduh pod pritiskom. Proizvođači daju obe ove sile izračunate prema standardnom industrijskom pritisku vazduha od 6 bar.

Kod cilindra jednosmernog dejstva sila u radnom hodu je manja od one koju ostvaruje cilindar dvostrukog dejstva istog prečnika klipa jer klip mora i da sabije oprugu koja se nalazi ispred njega.

Brzina klipa u toku kretanja cilindra dvosmernog dejstva može se podešavati. Za ovo se koriste uređaji pod nazivom prigušno – nepovratni ventili. Njihov simbol je sledeći:

5

Oni se mogu koristiti na dva načina: tako što se prigušuje protok vazduha koji se dovodi u cilindar ili tako što se prigušuje protok vazduha koji ističe iz cilindra.
Ovo drugo nikako ne treba pomešati sa prigušenjem na kraju hoda.
Prva tehnika se izvodi postavljanjem prigušno – nepovratnih ventila na sledeći način:

6Ovaj nekad preovlađujući metod se danas ne preporučuje jer se mnogo bolja regulacija brzine postiže drugom metodom koje se izvodi postavljanjem prigušno – nepovratnih ventila na sledeći način:

7Treba voditi računa da se na ovaj način ne dobija neka garantovana brzina, već ovo prevashodno služi da se dinamika kretanja cilindra koliko toliko prilagodi potrebnoj dinamici tehnološkog procesa koji ostvarujemo.

Kod cilindara jednosmernog dejstva moguća je samo prva metodologija i to u radnom hodu klipa.

Kod klasičnih tehnika regulacije brzine kretanja pneumatskog cilindra može se postići maksimalna  brzina  do  2m/s.  Posebnim  elektronskim  sistemima  se  ova  brzina  može povećati do 10m/s.

Male brzine su takođe neugodne za rad pneumatskog cilindra. Kod malih brzina se može pojaviti tzv. „Stick – Slip“ efekat tj. efekat neravnomernog kretanja cilindra, trzajućeg kretanja. Za sprečavanje ovog efekta koriste se posebni zaptivni materijali i posebna sredstva za podmazivanje.

Tehnička škola domaćin Republičkog takmičenja u programiranju robota

U Tehničkoj školi u Zaječaru 11. i 12. maja održano je treće Republičko takmičenje tehničkih škola u programiranju robota.

Na takmičenju u Zaječaru su učestvovali Tehnička škola iz Vladičinog Hana, Prva tehnička škola iz Kruševca, Politehnika – škola za nove tehnologije Novi Beograd, Srednja tehnička škola iz Sombora, Mašinska škola „Pančevo“ iz Pančeva, Tehnička škola iz Užica i Politehnička škola iz Kragujevca, ali i gosti iz Prijedora i Vidina.

roboti_1

>>> više na Radio Magnum

NAŠI ŠAMPIONI!!!!!

Kažu treća sreća, ovoga puta sreća nije bila presudna već znanje, upornost, maštovitost. Članovi ekipe „ZaLego“ Kristijan Radu i Marko Grozdanović sa nastavnikom – mentorom Draganom Manojlovićem osvojili su PRVO mesto na III Republičkom takmičenju učenika mašinskih škola u programiranju robota koje je održano 11. i 12. maja 2016. godine u našoj školi.
Takođe, čestitamo i ekipi Nemam pojma Politehnike škole za nove tehnologije na osvojenom drugom i ekipi Sajber Storm iz Tehničke škole u Vladičinom Hanu na osvojenom trećem mestu.

>>> više na Internet novine Tehničke škole

IKT KURSEVI U ŠKOLI

„Korišćenje AutoCAD_a 2006“

Stručno usavršavanje nastavnika predstavlja poseban aspekt napredovanja i profesionalnog razvoja svakog nastavnika. O svom stručnom usavršavanju koje podrazumeva kako školske, tako i vanškolske aktivnosti, mora voditi računa svaki prosvetni radnik koji želi da unapređuje svoj rad, učini ga kvalitetnijim, kreativnijim, prijemčivijim za današnje učenike.
Tehnička škola Zaječar se ponosi brojem nastavnika koji se stručno usavršavaju, zato planira i organizuje razne aktivnosti predviđeno pravilnikom o stalnom stručnom usavršavanju nastavnika. U okviru ovih aktivnosti u školi su planirane interne obuke “IKT KURSEVI U ŠKOLI” koje se reulizuju tokom cele školske godine.
Jednom godišnje a po potrebi i više puta održava se IKT kurs „Korišćenje AutoCAD_a 2006“ u trajanju 12 časova, mesto realizacije računarski kabinet sa brojem polaznika 15 a predavač je nastavnik Radicović Rade, dipl.ing.mašinstva.

Informacije o kursu, ciljevi kursa i preduslovi

Aula-online-con-Curso-Gratis-de-AutocadAutoCAD 2006

AutoCAD je poznati CAD program firme Autodesk za projektovanje pomoću računara.

Njegove nove i poboljšane mogućnosti olakšaće rad korisnicima u svim profesionalnim oblastima rada. Namenjen je svim tehničkim licima koji se bave projektovanjem i konstruisanjem kao i svim ostalim licima koji se na bilo koji način bave ili nameravaju da se bave problematikom crtanja i konstruisanja na računaru.

POČETNI KURS – AutoCAD 2006

U okviru ovog kursa polaznici se upoznaju sa najčešće korišćenim komandama i mogućnostima programa AutoCAD_a 2006.
Sadržaj kursa uključuje i prateće vežbe za upoznavanje sa mogućnostima programa. Podsticajne vežbe koje zahtevaju pronalaženje rešenja, uz minimalno usmeravanje, unaprediće novostečeno znanje polaznika kursa.

Ciljevi kursaautocad_tan_by_ewalabak-d6i8iiw
Po završetku ovog kursa polaznici će moći da:

  • U potpunosti razumeju mogućnosti koje ima AutoCAD,
  • Produktivno koriste ove mogućnosti,
  • Znatno povećaju brzinu i tačnost prilikom konstruisanja i crtanja,
  • Svoje crteže izrade sa mnogo više detalja i na vizuelno upečatljiv način.

Preduslovi
Ovaj kurs namenjen je novim korisnicima programa AutoCAD 2006, kao i korisnicima starijih verzija programa koji žele da pređu na novu verziju. Polaznici kursa moraju imati iskustva u radu sa nekim od operativnih sistemima MS Windows 95/98/Me/2000/XP/7.

IM51

Sadržaj i aktivnosti kursa realizuju se prema programu kursa. Program obuke uključuje uputstva za AutoCAD sa primerima koji se obrađuju tokom kursa i primeri koji se rade kao domaći zadaci. Kurs se realizuje po principu 1 polaznik na 1 računar.

Po završetku kursa polaznici rade završni test.

Korisni linkovi sa tutorijalima i uputstvima za AutoCAD:
AutoCAD tutorijal – elektronski priručnik
– AutoCAD priručnik za početnike

Fotografije sa kursa …

IMG_6565RR

IMG_6563

IMG_6567IMG_6560RR

IMG_6568RR1

IMG_6569RR IMG_657020160209_133011_rr20160209_133051_rr

Tehničar mehatronike u Tehničkoj školi Zaječar

Ovo zanimanje objedinjuje različita znanja i veštine iz područja u oblasti elektronike, mehanike, hidraulike, pneumatike, računarstva, teorije sistema automatskog upravljanja, robotike i merenja.

Šta je mehatronika?

Tehničari mehatronike su osposobljeni da održavaju i popravljaju opremu i tehnička sredstva u različitim delatnostima (oblasti elektrotehnike, mašinstva, građevinarstva, medicine, itd). Mogu da održavaju i popravljaju medicinsku, mernu i regulacionu opremu, kancelarijske, kućne i optičke aparate, merne instrumente, pneumatske, hidraulične i električne uređaje i drugo u oblastima skoro svih ljudskih delatnosti.

Centralno mesto u sticanju veština, znanja i radnih kompentencija tehničara mehatronike je mehatronski sistem (mašine, uređaji, aparati u našem okruženju). On može biti jednostavan kao što su: kran, lift, veš mašina, ili složeni kao što su automobil, raketni sistem odbrane, distribucija električne energije ili čak nuklearna elektrana.

Primer mehatronskog sistema – Automobilski sistemi – tehnologija današnjice poseduju:

  • Automatsko sleđenje vozila,                    ● Zabava u automobilu,
  • Upravljanje (pogonjenje) preko žice,      ● Druga generacija ABS-a,
  • XM satelitski radio,                                     ● Displeji u visini glave,
  • Telematika (OnStar),                                  ● Noćna vizija,
  • Softversko upravljanje prijenosom,
  • Senzor detekcije sudara vožnjom unatrag
  • Softversko upravljanje vozilom,              ● Navigacija,
  • Na kišu osjetljivi brisači,                          ● Kontrola pritiska u gumama.

ZAŠTO POSTATI TEHNIČAR MEHATRONIKE?

– sve savremene mašine i uređaji sastoje se od mehaničkih i elektroničkih sklopova, koji daju jedinstvenu funkcionalnu celinu
– biti tehničar mehatronike znači naučiti koristiti računar, kao neophodan alat u svakodnevnoj praksi
– mehanika (procesna tehnika) + elektronika + informatika = MEHATRONIKA

Mehatronika predstavlja sintezu MEHAnike kao osnove MAŠINSKE tehnike i elekTRONIKE koja predstavlja dominantnu granu moderne ELEKTROTEHNIKE.

Ne treba više naglašavati već poznatu činjenicu da se kvalitetni kadar tehničara može osposobiti samo integrisanim dvojnim sistemom sa 50 % praktičnog rada u laboratorijama i radionicama na modernoj (didaktičkoj) opremi, što je već godinama obaveza i praksa u obrazovnom sistemu Evrope a danas se to događa u Tehničkoj školi Zaječar jer je znatna količina vremena posvećena „aktivnom učenju“ kroz praktičan rad.

Neke od aktivnosti učenja „aktivnog učenja“ kroz praktičan rad možemo videti u članku „Sa jednog blok časa …“ realizovano na času  iz modula „Hidraulički i pneumatski sistemi kao objekti upravljanja“.

Deo edukativne opreme (robot, PLC, pneumatska oprema,…)
u laboratorijama za robotiku i za mehatroniku

PLC

PLC1

Svoje školovanje učenici koji završe ovaj obrazovni profil mogu nastaviti na svim tehničkim fakultetima i višim školama, prvenstveno u području mašinstva, elektrotehnike, elektronike i informatike. Većina tehničkih fakulteta u Srbiji školuje inženjere mehatronike. U Evropi postoji veliki broj tehničkih fakulteta na kojima se izučava mehatronika kao poseban smer, ili se na mašinskim smerovima izučava Mehatronika kao jedna naučna disciplina.

Maturanti 2012/13 – Tehničari mehatronike

Maturanti 2012/13 ispred Tehničke škole Zaječar

Ovaj profil tehničara okrenut ka budućnosti jedan je korak ispred saznanja institucija zaduženih za privredu. U ovim teškim vremenima kada je u svetu kriza, ovaj profil zanimanja je najbolji izbor jer osim nastavka školovanja na fakultetima, višim i visokim školama (Beograd, Novi Sad, Niš, …), možete se bez problema zaposliti u struci.

UPRAVLJANJE PNEUMATSKIM SISTEMOM

 

1. PNEUMATSKI SISTEM

Više elementarnih pneumatskih jedinica čini pneumatski sistem. Tehnološki postupak određuje broj elementarnih pneumatskih jedinica. Svako kretanje se ostvaruje pomoću pneumatskog motora (pravolinijskog ili rotacionog ).

PneumSistemSlika 1. Pneumatski sistem

2. UPRAVLJANJE PNEUMATSKIM SISTEMOM

Na sl.1 prestavljeni pneumatski sistem je ručno upravljeni. Na osnovu tehnološkog postupka radnik memoriše redosled pritiskivanja dugmadi na razvodnim ventilima i na taj način inicira kretanja klipova sa polugom i realizuje predviđena pomeranja. Radnik obavlja više zadataka u toku upravljanja.

Radnik memoriše kompletan program na bazi tehnološkog postupka, vidom detektuje (ustanovljuje) položaj poluge (senzor – oko). Na osnovu logike odlučuje kad treba da interveniše. Intervencija znači, pritisne dugmad na razvodnom ventilu. Nadzor vrši posmatranjem rada sistema.

Izvršenje upravljačkog zadatak je strahovito naporan. Kreativan čovek dugo ne može da izvršava operaciju a da mu se ne popusti koncentracija i ne pogreši.

Ovom se još dodaje raspoloženje i o sposobnosti radnika.

Radnik mora da bude oslobođen od monotonog rada i zamenjen veštačkim upravljačkim sistema.

3.   PROJEKTOVANJE PNEUMATSKOG UPRAVLJAČKOG SISTEMA

Pre projektovanja se treba opredeliti za koncept upravljanja. Kao što smo videli iz predhodnik primena, u slučaju cikličnog kretanja energetskih izvršnih organa (cilindri) najjednostavnije se ostvaruje prostorno diskretno upravljanje sa potpunom povratnom spregom.

Ovako koncipiran upravljački sistem menja stanje samo u kraljnim položajima klipne poluge. Ti položaji su diskretni i u prostoru i u vremenu. U međupoložajima upravljački sistem uopšte ne može da deluje na fizički sistem. Što znači da ne može da utiče na brzinu, samo na smer kretanja, levo ili desno.

3.1.   CIKLOGRAM

Ciklogram je diagram za grafičku prezentaciju tehnološkog postupka. Na jednoj osi su taktovi dok su na drugoj upravljački signali. Siganali su kreirani sa strane aktiviranih senzora, u položaju 1 ili 0.

Pomoću ciklograma se prikazuje trenutak i smer kreCiklogram1tanja klipnih poluga, nezavisno od vremena.

Primer 1: Ciklogram najprostijeg slučaja kada se jedna klipna poluga (A) ciklično kreće.

Primedba:

Sa krugovima (tačkama) su označeni inicirajući signali. Signali se stvaraju aktiviranjem senzora- ventila sa strane klipne poluge. Ventili su postavljeni u krajnje položaje klipne poluge.

Inicirajući signal označava kraj predhodnog kretanje (ciklus) i početak sledećeg po tehnološkom postupku.Ciklogram2

Inicirajući signal je neophodan za start sledećeg kretanja.

Primer 2: Složeniji slučaj kad imamo dva cilindra A i B, znači dva elementa dva stanja ukupno četri mogućnosti, np. jedan od četri.

ZA KRAJ …

U veliki broj pneumatskih instalacija u upotrebi je više od jednog cilindra.  Kretanja tih cilindara su koordinirana prema potrebnoj sekvenci (redosledu kretanja).

Ciklogram3Ciklogram4

Ciklogram5

Aktiviranjem krajnih prekidača pojedinih cilindara će dati ili prekinuti signal do izvršnih upravljačkih razvodnika za upravljanje kretanjem cilindara.

Krajni prekidači se organizuju na propisnim lokacijama uz pomoć diagrama kretanja (pomeraja) – CIKLIČNI DIJAGRAMI.Ciklogram6

U razvoju upravljačke šeme za instalacije sa više cilindara potrebno je nacrtati diagram kretanja da bi se definisala aktiviranja cilindra ulaznim signalima od krajnih prekidača i senzora.

Diagram kretanja  ciklični dijagrami (ciklogrami) prikazuje status položaja cilindara bilo da su u izvučenom ili uvučenom položaju u određenom koraku.

CRTANJE CIKLOGRAMA U FluidSIM_u

Sa jednog blok časa …

Vežbe iz modula „Hidraulički i pneumatski sistemi kao objekti upravljanja“ u Tehničkoj školi Zaječar.

ORGANIZACIJA NASTAVE

Laboratorijske vežbe se održavaju u laboratoriji za mehatroniku.

Vežbe se izvode na računaru sa prikladnim programom za simulaciju i vizualizaciju procesa (FluidSim-P) i na didaktičkoj opremi.

Na vežbama može prisustvovati maksimalno 12 učenika ili polovina razreda.

Učenik svaku vežbu radi kroz četiri koraka;

  1. prvo na papiru u radnoj svesci,
  2. zatim na računaru uz simulaciju proverava ispravnost šeme koju je napravio iz zadanog tekstualnog dela ili funkcionalnog dijagrama izvršnih elemenata,
  3. a tek nakon toga istu vežbu spaja na didaktičkoj opremi s pneumatskim  komponentama,
  4. za svaku realizovanu vežbu učenik piše detaljan izveštaj (crtež šeme, opis procesa upravljanja / šeme, specifikacija komponenti i odgovore na postavljena pitanja).

Vežbe su prilagođene pneumatskoj opremi koja se nalazi u laboratoriji.

TOK ČASA

… jedna slika govori vise od 1000 reči, više slika i filmovi govore …

CAM00166_1

CAM00167CAM00178CAM00179CAM00174

Provera ispravnosti šeme je završena, sledi realizacija na didaktičkoj opremi sa realnim pneumatskim komponentama.

CAM00170CAM00180

CAM00169 CAM00172

RAZVODNICI – RAZVODNI VENTILI

DEFINICIJA I ULOGA
Razvodni ventili su mehaničke konstrukcije sastavljene od čvrstih mašinskih elemenata. Služe za pokretanje, zaustavljanje i usmeravanje energije tj. toka sabijenog vazduha u pneumatici ili toka ulja pod pritiskom u hidraulici. Iz gornjeg nabrajanja sledi da je razvodni ventil praktično izvršni organ upravljačkog sistema i obavlja naredbe koje kreira upravljačka logika.
Treba naglašavati da razvodni ventil nije konstruisan za obavljanje regulacionih zadataka, dakle ne može da menja intenzitet pritiska ili protoka. Za regulaciju imamo posebne za to konstruisane ventile.

Detaljnije o razvodnim ventilima:

Priča o potisku, Arhimedovo otkriće

Jedna legenda govori da je autor poznatog uzvika «Eureka!», znameniti antički mislilac Arhimed iz Sirakuze od svog vladara, dobio zadatak da odredi koliko u sastavu njegove krune ima bakra, a koliko zlata, tako da ne rastavlja (oštećuje) krunu.

Arhimedov zakon

Određivanje sastava krune

Arhimedovo otkriće

Uzvik je navodno nastao dok se Arhimed brčkao u kadi i «prosvetlilo» mu se da je lakši dok je potopljen u vodi negoli kad je izvan nje. Istrčava na ulicu i viče „Eureka!“. Pogodio sam! Pronašao sam.To mu je dalo ideju kako da reši zadani problem.Tragom rešavanja problema došao je do puno važnijeg zaključka, koji poznajemo kao Arhimedov zakon, koji glasi :

„Ako se telo lakše od tečnosti položi u nju, ono će uronuti toliko da zapremina tečnosti jednaka zapremini uronjenog tela ima istu težinu kao celo telo.“

Ovaj zakon je ostao neizmenjen do danas. Na telo koje je uronjeno u fluid deluju sile. Prva sila za koju znamo da deluje na telo je sila teža. Ona zavisi od mase tela m i gravitacionog ubrzanja g. Ta sila deluje na telo prema dole. Njoj suprotna sila koja smanjuje težinu tela i deluje u suprotnom smeru zove se sila potiska.

Kako objašnjavamo silu potiska?
Kada su u 18. veku sagrađeni prvi gvozdeni brodovi, mnogi su bili uvereni kako će potonuti jer je gvožđe preteško da bi moglo plutati. Ali, čelični brodovi, svi znamo, ipak plutaju… kako ie to moguće?

Aplet „Sila potiska u tečnostima“  pokazuje jednostavan eksperiment koji demonstrira Arhimedov zakon.